Чин 3, Сцена 5. ЖИВКА, АНКА
ЖИВКА (кад остане сама, звони).
АНКА (долази): Молим!
ЖИВКА: Шта радите ви, забога, Анка? Ви ми много нешто отежете, као да је то бог те пита какав тежак посао домамити мушког у собу.
АНКА: Па није тежак посао, не кажем да је тежак, али, знате како је, треба имати прилике, а пуна кућа, па никако да ухватим господина насамо.
ЖИВКА: Слушајте, Анка, мени би требало, ако је могуће, још данас да се то сврши.
АНКА: Па добро, госпођо, онда да почнем мало сасвим отворено. Ја сам, знате, почела онако издалека.
ЖИВКА: Ама како издалека. Почните ви то изблиза, те се свари изблиза боље свршавају.
АНКА: Добро, госпођо!