Чин 4, Сцена 11: АНКА, ПРЕЂАШЊИ
АНКА (долази споља): Госпођа Ната Стефановић жели…
ЖИВКА: Ко, море?…
АНКА: Госпођа Ната Стефановић, министарка.
ЖИВКА (поправља је): Бивша министарка.
АНКА: Да!…
ЖИВКА: Откуд она! Ала је потрефила кад ће да ми дође! Прочитала је, кучка, оно у новинама, па сад дошла да омирише. Не могу, не могу да је примим, нек иде бестрага!…
ВАСА: Па ипак мораш, Живка, ред је!
ЖИВКА: Па видим и сама да морам, али,
знаш, све ми се преврће у стомаку од муке. Сад
ми дошла, бестрага јој глава… Нек уђе!
АНКА (оде).
ЖИВКА (гледа по соби): Ју, ју, ју, и где
ћу да је примим у овом вашару? Скрхала врат
дабогда и кад јој је пало на памет да дође.