Чин 2, Сцена 12: ЖИВКА, АНКА
ЖИВКА (остаје запрепашћена и гледа глупо час на врата на која је Нинковић отишао, а час у публику, као кад би хтела рећи: „Видите ли ви шта ово мене снађе?“ ).
АНКА (долази споља. Она је обукла другу, лепшу хаљину): Госпођа је сама?
ЖИВКА: Па јесте, сама…
АНКА: Ви, госпођо, изгледате тако нешто збуњени… преплашени, шта ли?
ЖИВКА: Јесте, преплашила сам се… Ђаво ће ме знати шта ми је. Није то лака ствар, Анка, бити министарка! Нисам ни ја знала да је то тако тешко. Идем да прилегнем, да се одморим, јер ми се завртела глава. (Полазећи). А ви баш ништа?
АНКА: Ево видите, обукла сам чак и другу хаљину.
ЖИВКА (окрене се на собним вратима): Па-па! Па-па!