Чин 3, Сцена 6. ЖАНДАРМ, РАКА, ПРЕЂАШЊИ
ЖАНДАРМ (улази водећи за руку Раку који му се отима): Молим покорно, госпођо министарка, господин члан је наредио да доведем овога…
ЖИВКА: Несрећниче, ти си опет нешто урадио!
ЖАНДАРМ: Молим покорно, госпођо министарка, ударио је песницом по носу сина енглеског конзула и псовао му оца, па господин члан…
ЖИВКА: Шта кажеш!… Ју, ју, ју, шлаг ће ме стрефити. Анка, Анка, брзо чашу воде.
АНКА (отрчи).
ЖИВКА: Разбио му нос, псовао му оца… сину енглеског конзула. Господ те убио да те не убије. Разбојниче, ти ћеш ме убити, ти ћеш ме живу сахранити!
АНКА (доноси јој чашу воде).
ЖИВКА (пошто испије воду): Да доживим да ми полиција доводи разбојника у кућу. Ју, ју, ју, ју… Анка, склони ми га испред очију.
АНКА (приђе и узима га од жандарма).
ЖАНДАРМ: Ја могу ићи?
ЖИВКА: Можеш, војниче, и кажи господину члану: ја ћу већ… реци му, све ћу му кости поразбијати.
ЖАНДАРМ: Разумем! (Салутира и одлази).