Чин 3, Сцена 23: ПИСАР, ГРАЂАНИ, ЖАНДАРМИ, ПРЕЂАШЊИ
ПИСАР (долази хитно са два жандарма и два грађанина): По вашем захтеву, госпођо министарка, господин члан ме је хитно упутио. Довео сам и два грађанина.
ЖИВКА: Е, врло добро! ’Ајде сад за мном сви! (Она напред, за њом Дара, а за овом сви остали).
ПАУЗА
(Задња се врата полако и пажљиво отварају и кроз њих протури Чеда главу. — Он посматра и ослушкује, и кад чује ларму, брзо се повлачи и затвара врата. — Са леве стране где су сви отишли цика женских гласова и ларма. Мало затим писар уводи Ристу, који је без капута, а за њим долази цела гомила, изузимајући Анке).
ЖИВКА (клоне од узбуђења у фотељу): Никарагуа, црни Никарагуа, шта ћеш ти тамо?
РИСТА (узбуђен): Не знам… тако… судбина ваљда.
ЖИВКА: Зар завукао си се у куваричину собу, свукао капут, закључао врата, па то судбина? А што свуче капут, убио те бог да те убије?
РИСТА: Па, наложена пећ.
ДАРА (мајци): Дакле то је тај почасни господин кога си ми наменила? Е, баш ти хвала, мајка.
ПИСАР (Живки): Треба ли, госпођо, да узмем овога господина на саслушање?
ЖИВКА: Та какво саслушање, саслушао се он на ономе, а не на овоме свету, дабогда! Ако већ треба ко да га узме на саслушање, ја ћу то. Говори, шта ћеш тамо?
РИСТА: Послао ме ујка Васа.
ЖИВКА: Ујка Васа? Дакле он је све то замесио? Е, Васо, сад си збринуо целу фамилију.