Чин 4, Сцена 20. РАКА, ПРЕЂАШЊИ
РАКА (излази из собе са огромним кухињским ножем, а Анка за њим држећи га за пешеве од капута). Пуштај ме, пуштај ме кад ти кажем!
ЧЕДА (спречи му пут): Ехе, пријатељу, куда си навро?
РАКА: Јаој, пуштај ме, хоћу да га пробуразим.
ЧЕДА: Кога море?
РАКА: Срету Матића.
ЧЕДА: Зашто, бре?
РАКА: Опсовао ми је оца мандаринског.
ЧЕДА: Па што ниси и ти њему опсовао?
РАКА: Па опсовао сам му.
ЧЕДА: Па онда сте квит.
РАКА: Ал’ за његовог оца није било у новинама да је мандарин.