Чин 4, Сцена 18. ЖИВКА, ВАСА
ЖИВКА (гледа поражено за Натом).
ВАСА (долази из собе): Оде ли ти та?
ЖИВКА: Оде, море, али ми наслути. Шта мислиш ти, може ли одиста да се деси да онај да оставку?
ВАСА: Па… како да ти кажем… и могло би. Ето, баш сад ми каже Чеда…
ЖИВКА: Је л’ Чеда ти каже? Е, неће га мајци бити онако како ти Чеда каже. Идем ја тамо, идем сама лично да упаднем у министарску седницу. Ако је поднео већ, поцепаћу му оставку, а њима, министрима, рећи ћу нека сваки побрине о угледу владе. И рећи ћу им… знам већ шта ћу им рећи… Чек само да се обучем…
ВАСА: А, а, промисли мало да л’ ћеш добро учинити?
ЖИВКА: Не питам ја више да л’ је добро; идем да упаднем у седницу па да им ја покажем… Чекај само да се обучем! (Одјури у собу).