Чин 3, Сцена 17. ЧЕДА, РИСТА
ЧЕДА (припали цигару).
РИСТА (после извесне паузе наилази на врата такође обучен у свечано одело. Носи букет): Клањам се, добар дан. Је ли слободно?
ЧЕДА: Молим, изволите!
РИСТА: Част ми је представити се: Риста Тодоровић, кожарски трговац.
ЧЕДА (изненађен): Како, молим вас?
РИСТА: Риста Тодоровић, кожарски трговац.
ЧЕДА: И почасни конзул Никарагуе?
РИСТА: Да, тачно!
ЧЕДА: Ама није могуће! Е, то ми је мило, особито ми је мило да се упознамо.
РИСТА: А с ким имам част?
ЧЕДА: Чекај, молим те, дозволи ми да ти кажем „ти“, чекај, молим те, да те видим! (Измакне се и посматра га). Е, ко би то рекао? Дакле ти си то, Ристо! Е, то ми је одиста мило!
РИСТА: А с ким имам част?
ЧЕДА: Ја, је ли? Је л’ за мене питаш ко сам? Ја сам… како да ти кажем… па ја сам, брате, ујка Васа, Живкин ујак.
РИСТА: Дакле, ви сте ујка Васа? Е, то ми је мило. Ја сам, богами, мислио да сте старији.
ЧЕДА: Нисам.
РИСТА: Чуо сам за вас и баш ми је мило да се упознамо.
ЧЕДА (гледа га и мери са свих страна): Дакле ти си то, обешењаче један, а?… Гледај га, молим те, какав трбушчић има, лола никарагуанска. (Тапка га по трбуху). Ко би то рекао! А ја сам те сасвим друкче замишљао.
РИСТА (смеје се пријатно).
ЧЕДА: А дошао си, је ли, обешењаче један, знам већ зашто си дошао.
РИСТА (снебивајући се): Па да…
ЧЕДА: А допада ти се наша Дара, а?
РИСТА: Па знате како је.
ЧЕДА: Знам, де!
РИСТА: И она ми се допада, а потребно ми је и због мога положаја да стечем везу са вишим круговима.
ЧЕДА: Разуме се! А веруј, што те више гледам, све више верујем да ћеш се и ти њој допасти. Ја сам се, знаш, тога највише бојао: да л’ ћеш се ти њој допасти, а сад када сам те видео… лола једна, мора да се ти уопште допадаш женама.
РИСТА (поласкан): Кажу!
ЧЕДА: Ама, шта кажу, видим ја! Допашћеш се ти нашој Дари. А велиш, је ли, она се теби допада?
РИСТА: Допада ми се.
ЧЕДА: И ништа ти не смета што је она туђа жена?
РИСТА: А што има то да ми смета. Како, на пример кад купим кућу, не смета ми ништа што је раније била туђа кад знам да је сад моја.
ЧЕДА: Сасвим. Онај стари газда се исели, а ти се уселиш.
РИСТА: Па јесте!
ЧЕДА: Ко би рекао, молим те, да ти умеш тако филозофски да посматраш живот! Е,а, кад је већ тако, онда ћемо целу ствар лако да изведемо. Ништа нам више не стоји на путу.
РИСТА: Ништа.
ЧЕДА: Па ипак, мислим се нешто, само како ћемо да се опростимо оне вуцибатине?
РИСТА: Кога?
ЧЕДА: Па њенога мужа, тај нам много смета.
РИСТА: Како, зар вам није казала госпа Живка? Па њему је већ умешен колач, чека се само да се испече.
ЧЕДА: Е?
РИСТА: Јесте. Госпођа Живка је удесила са собарицом да га одмами у своју собу, па кад он буде тамо, да она са госпа-Даром и сведоцима упадне.
ЧЕДА: Гле, молим те! Ала је то лепо смишљено! Ха, ха, ха, ала ће се ухватити као миш у мишоловку; таман он да лизне сланину, а оно: хоп! Ха, ха, ха!…
РИСТА (придружује се и слатко се смеје): Ха, ха, ха!
ЧЕДА: Па онда?
РИСТА: Онда… онда то… Госпођа Дара је рекла, ако се увери да је вара, да ће га одмах напустити.
ЧЕДА: Е, то је дивно, одиста! Само бринем се да нам нешто не поквари тако лепо смишљени план.
РИСТА: А шта то?
ЧЕДА: Ниси ти требао још сад да дођеш, док ми не свршимо тај посао са њим.
РИСТА: Па госпа Живка ми је поручила да дођем.
ЧЕДА: Знаш, не бих волео да он наиђе па да те затече овде.
РИСТА (Мало као узнемирен): Па шта?
ЧЕДА: Како, па шта? Он се заклео да ће те убити као пса, и купио је оволики револвер, калибра којим се волови убијају.
РИСТА (преплашен): А што, брате, да ме убије?
ЧЕДА: Ех што, заклео се, преда мном се заклео. Али ти не треба да се бојиш, не смеш бити кукавица, разумеш ли. Уосталом, ја сам лично видео револвер, показивао ми га је и уверавам те да у њему нема више од шест метака. Не могу те свих шест погодити, буди сигуран да ће те бар четири промашити.
РИСТА: А она два!…
ЧЕДА: Е па, боже мој, два метка ваљда можеш прогутати за љубав тога да спасеш част Никарагуе.
РИСТА: Ама што ја да гутам меткове због части Никарагуе? Слушајте, ујка-Васо, како би било да ја идем, па други пут да дођем?
ЧЕДА: Ја мислим да би то добро било… (Погледа на прозор). Али доцкан је, сасвим је доцкан!
РИСТА (преплашен): Зашто, брате?
ЧЕДА: Ево га, сад баш уђе у кућу.
РИСТА (преплашен): Ко?
ЧЕДА: Онај с револвером.
РИСТА (усплахирен): Па сад? Ујка-Васо, говори, шта сад?
ЧЕДА: Морам те прикрити док ја њега уклоним.
РИСТА (устумара се): Где да се сакријем?
ЧЕДА: Не знам… Чекај, сад ми паде напамет. (Звони).
РИСТА: Где?
ЧЕДА: Ћути и не питај, јер немамо времена за разговор.