Чин 2, Сцена 1: ЧЕДА, ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ
ЧЕДА (седи за малим сточићем на коме је телефон и завршава разговор): Госпођа министарка није моментано код куће… Не!… Како?… Па, право да вам кажем, ја не знам кад прима. — … А, звала вас је?… То је друга ствар. Па онда изволите у које доба желите, она ће, извесно, кроз који час бити код куће. — Молим за ваше име? Др Нинковић, секретар министарства спољних послова. — Лепо, ја ћу рећи, а ви изволите! (Затвара телефон).
ШТАМПАРСКИ ШЕГРТ (доноси пакете): Ево молим, визит-карте.
ЧЕДА: Је л’ плаћено?
ШЕГРТ: Јесте! (Предаје му шест кутија).
ЧЕДА (ишчуђава се): Охо! Па колико је то?
ШЕГРТ: Шест стотина.
ЧЕДА: Шест стотина?!!!…
ШЕГРТ: Толико је госпођа поручила.
ЧЕДА: Добро, добро, иди!…
ШЕГРТ (оде).