Чин 3, Сцена 4: ВАСА, ЖИВКА
ВАСА (врти главом, незадовољан опасношћу која њему лично прети и гунђајући пипа се за нос. Затим узима са стола цигарету, ставља је у муштиклу и припаљује).
ЖИВКА (на вратима). Васо!
ВАСА: Оди, оди овамо!
ЖИВКА: Оде ли?
ВАСА: Оде!
ЖИВКА (излази): Шта каже, богати?
ВАСА: Шта каже, ништа. Е, јеси чула, Живка, баш сам му паметно говорио, и веруј, да је други човек, преломио би се, али оно је, брате, арумски тврдоглаво.
ЖИВКА: Дакле, неће лепим?
ВАСА: Ни да чује! Он чак прети неким одрезивањем ушију, сасипањем зуба у грло и разбијањем носева. Мени чак препоручује да још данас набавим фластер, јер ова последња претња односи се на мој нос.
ЖИВКА: Е, па кад неће лепим, окренућемо и ми дебљи крај.
ВАСА: И то сам му казао.
ЖИВКА: Тражићу још данас да га преместе у Ивањицу.
ВАСА: И то сам му казао.
ЖИВКА: Па шта вели?
ВАСА: Вели: ићи ће он и у Ивањицу, али ће повести и жену.
ЖИВКА: Роткве му стругане!
ВАСА: И то сам му казао.
ЖИВКА: Шта?
ВАСА: Па то: роткве њему стругане.
ЖИВКА: Мисли он да му ја не умем и ту доскочити. Умесила сам ја њему колач, само чекам да Анка наложи пећ па да му испече колач. Окренуће Дара од њега главу и никад га више неће погледати. Видећеш већ и чућеш, ако бог да, још данас. А јеси ли му казао да га више не сматрам за зета?
ВАСА: И то, и рекао сам му да само званично може к теби доћи ако има што.
ЖИВКА: Добро си му казао.
БАСА: Слушај, Живка, ја сад треба да доведем фамилију.
ЖИВКА: Опет ти са фамилијом!
ВАСА: Па рекао сам им јуче да се у овај сат сви скупе код тетка-Санке, да их заједно доведем. Није ред да их преварим.
ЖИВКА: Па добро, де, доведи их већ једанпут, и ту бригу да скинем с врата. Само, молим те да ми се не баве много, јер знаш, данас има нови зет да нам дође на виђење.
ВАСА: Не брини ти, казаћу им ја већ да буду краћи. (Оде).