Чин 4, Сцена 12: НАТА, ЖИВКА, ВАСА
НАТА (долази): Добар дан, добар дан желим, госпа-Живка.
ЖИВКА: Ју, слатка моја госпа-Нато, баш вам хвала што наиђосте мало. Откад вас нисам видела па баш кажем: што ли ми се то госпођа Ната одбила?
НАТА: Није, богами, него, верујте, не могу да данем душом од разних седница. Знате, док сам била министарка, сва женска друштва изабрала су ме у своје управне одборе, па сад ето теглим… Попеше ми се, богами, на врх главе разне седнице, предлози, резолуције; већ сам и од куће дигла руке. (Гледа куфер). Гле, гле, гле… какво је то паковање?
ЖИВКА: А ово… Знате, моја ћерка се спрема за бању.
НАТА: Зар још сад, па још није сезона?
ЖИВКА: Шта ћу, кад је стегао реуматизам, па не може да чека сезону.
НАТА: А у коју ће бању?…
ЖИВКА: У коју…? Па у Абацију.
НАТА: Тако! А путоваће, разуме се, у салон-вагону? Ја сам увек путовала у сепаратном салон-вагону, то је тако пријатно.
ЖИВКА: Па да, да!
НАТА: Него чуди ме што ће у Абацији, то није бања за реуматизам?
120
ЖИВКА: Па она ће, знате, тамо да се прође до Абације, а после ће у Ивањицу.
НАТА: У Ивањицу?
ЖИВКА: Јесте! Знате, код саме Ивањице пронађен је један нов извор лековите воде против реуматизма.
НАТА: Тако! То нисам знала. (Спази новине по столицама). Ју, шта је новина, читава редакција!
ЖИВКА: А јест, претплатили смо се за целу годину па нам донели све бројеве од почетка године. Је ли, Васо?
ВАСА: Јесте, од почетка ове године и за целу прошлу годину.
НАТА: Ја не читам новине, не волим, верујте… не читам новине, сем кад има штогод врло интересантно.
ЖИВКА: Па да, да! (Погледа значајно Васу). Васо, телефонирај оно што сам ти казала. Реци му слободно да ми се не врати кући! (Оду).